Adriana iz Zagreba: Je li istina da kućne ukrasne biljke mogu biti otrovne, pa i one iz vrtova. Rekla mi je to jedna prijateljica, koja je apsolvent na Farmaceutskom fakultetu. Kaže da bi se od rododendrona moglo otrovati moje dijete od 3 godine, pa sam se jako zabrinula. Ako je istina da je ta biljka otrovna, onda ću je likvidirati iz kuće, ali meni ona baš ukrašava dnevni boravak i nije zahtjevna. Pomozite mi savjetom.

Ibrahim iz Bihača:
Jako me zanima selektivnost otrova. Kažu da ima otrova koji djeluju na životinje, a ljudi ih mogu jesti bez problema. Neki vele da ima otrova za crnce, a bijelcima ne škode ili obratno. Je li to istina?

Iva iz Varaždina:
Zašto se nešto ne učini na zabranama pelena za jednokratnu uporabu? Čitala sam već više puta da su one pune otrova, a i dalje ih se puštaju prodaju. Moja snaha koristi samo takve pelene i posvađale smo se budući sam ja zahtjevala da prestane s tim. Bila sam spremna prati i peglati pamučne pelene kao što sam radila kod svoje djece, ali mi snaha od tada spriječava pristup mojoj unučici. Dajte napišite što je istina da mogu snahi pokazati mišljenje autoriteta o tom užasnom problemu.

Đurđica iz Lipika:
Ja više nemam malu djecu, ali me brinu ftalati. EU je zabranila ftalate u igračkama za malu djecu, jer su oni kancerogeni. Dobro je da se brine o maloj djeci, ali i odrasli su u opasnosti. Onda bi trebalo zabraniti potpuno ftalate u plastici.

Melita iz Zaprešića:
Kupili smo novi namještaj i imamo s njim probleme. Stalno smrdi i gricka nos neki plin, koji iz njega izlazi. Moramo stalno držati otvoreni prozor. Moja kuma kaže da se od toga može dobiti rak. Je li to istina?

Marina iz Dubrovnika:
To s bojama za kosu me jako uzrujava. Svaka normalna žena boji kosu, a sad kažu da se od toga može dobiti rak. Je li to istina? I kako nas vi štitite od tog zla.

Perica iz Popovače:
U medijima se sve više govori o štetnosti klora i o opasnosti tuširanja, koliko je klor uistinu otrovan?

Silvio, Zagreb:
Ja stanujem na prvom katu, a taj ugostitelj je prije godinu dana otvorio pečenjarnicu ispod mene. Peče najviše ćevape, a narod navalio i samo se dimi odozdola. Ubi me taj smrad ćevapa i luka. Luk mi je omrazio. Žena kaže da histeriziram, a ja sam prestao jest češnjak jer je to njoj smetalo kad idemo spavat. Sad kad se ja bunim kaže da histeriziram. Ima li neki zakon za moj slučaj da me spasi od tog zla i zuluma? Kom da se ja obratim da me zaštite od smrada? Dajte pomozite il ću jednog dana bacit na nji bombu. Pa nek idem u zatvor. Tamo valjda neće biti ćevapa i luka.

Jure iz Muća:
Novine su svemoćne! Kad se one dohvate neke teme onda svi o tome sve znaju. Ja ne kažem da je Siščanima lako, ali njima novine i televizija pomažu. Nikog ne zanimaju problemi drugih ljudi dok novine i televizija o tome ne počnu govoriti. Onda je važno da se i političari u to upletu. Skupljaju bodove za izbore, kao sad oni iz Siska. Ja jesam na strani Siščana, ali i drugi imaju probleme. Naš Muć je mali i nije važan političarima.
Novinari se koji put pojave i nikom ništa. Znam da ste i vi bili u Muću, a ništa nam niste pomogli. Samo ste naplatili svoje. Nisam vidio vaš izvještaj, ali kažu da je to tako tako. Zašto se nama ne pomogne? Zašto novinari o nama ne pišu?
Od kad je došla Bitumina u naš kraj sve se promijenilo. Više to nije život kao prije. Ljudi su bolesni. To kaže i naša doktorica. Ona je bila kod nas kad su ono ljudi bljuvali i padali u nesvijest od otrova iz Bitumine. Dokle će to tako? Možda su vam oni iz Bitumine više platili, pa onda držite njihovu stranu. Bog sve gleda i zna! Pomislite koji puta na to.

Dinko iz Karlovca:
Moju ženu su totalno izludjeli doktori i novinari. To više nije za podnijeti. Guli kožu pilićima i patki. Ja moram izrezivati svu mast s bilo kojeg mesa, kojeg nabavim u mesnici. Kaže da je mast živi otrov. Ti njezini učitelji tvrde da se svi otrovi nakupljaju u mastima i da će onaj tko jede masnu hranu dobiti rak i druge teške bolesti. Mojoj mami se to sviđa, jer otac ima visoke trigliceride i masti ne bi smio jesti. Ja sam mlad, a djeca su još mlađa i to se nama ništa ne sviđa. Kakva je to juha na čijoj površini ne pliva mast? Ne možeš ispeći pošteno pile ako mu skineš svu kožu, a da se o pajceku ne govori. To više nije pečenka kad na njoj nema masti. Gadi mi se jesti pile kad nema one fine hrskave kožice.
Dajte recite je li to stvarno istina! Da, još nas stalno kljuka pilećim prsima, a to nema nikakvog okusa. Djeca uživaju kad ih potajno odvedem na ražnjiće ili karmenadle. Nije nikakav užitak jesti ženinu hranu. Je li stvarno istina da je roštilj smrtno opasan, da se od masne hrane dobije rak i da bi trebalo potpuno prijeći na biljnu ishranu? Meni se soja ne sviđa!

Teta Luca iz Cerne je jako zabrinuta i piše:
Mi Ceranci smo ogorčeni. Imamo vodu, a bilo bi bolje da je nemamo kad je ovako loša. Sigurno ste čitali u novina da je naša voda otrovna. Ima u njoj puno arsena, mangana i ne znam što još gadnog. To je jedna naša snaša poslala vodu na analizu u Zagreb i od onda se mi svi jako bojimo. Kažu učeni ljudi da se od te vode može dobiti raka. Zašto nam onda prodaju takvu vodu? Što oni to dodaju u vodu da je ona opasna? Ja više ne pijem tu vodu iz vodovoda nego iz mog starog bunara. I bolja je ta voda iz mog bunara, a naši stari su pili samo nju. Zašto država nešto ne napravi protiv tih iz vodovoda? Ne mogu oni nas trovati samo tako. Moja dica ne piju vodu ni iz bunara ni iz vodovoda.
Oni kupuju svakakve napitke u dućanu, a to puno košta. Ne znam ja jesu li i ta pića iz dućana baš jako zdrava, a sigurna sam da mom Mati ne koristi što samo pije vino i pivo, jer se boji otrovne vode.

Gospodin Antonio, Buzet:
Svi ste Istru zaboravili. Samo je jedan znanstvenik iz Zagreba stao na našu stranu, a svima ostalima je svejedno. I tko će imati od te kamene vune koristi? Samo njezin vlasnik! Država će pokupiti porez, a mi Istrani možemo krepat. Sve je u Zagrebu skuhano! Prodali ste naše zdravlje za sitne škude nekog stranca. To je sramota. Možete se sramiti i vi iz zavoda. Laprdate o ovom ili onom, a kad je važno onda šutite kao zaliveni. Znate li vi koliko će se sumporne i akumulatorske kiseline prosut po našoj Istri zelenoj? Ima tu i karcinogenog amonijaka i drugih karcinogenih spojeva. Znate li to? Ne znate! Nije vas ni zanimalo. Ne zanima vas ni Podpićan ni naša Istra, a tamo isto žive ljudi. Nisu ljudi samo u Zagrebu. Zašto niste ništa napravili da se zabrani ta tvornica.

Anica iz Osijeka: Moj muž je prvi to opazio, a onda sam i ja shvatila da s gljivama nešto nije u redu. Promijenile su okus i nisu više onakve kakve su bile prije. Mislim na šampinjone iz uzgoja. Više ih uopće ne jedemo. Kad dođe sezona beremo gljive u šumi sami ili ih dobijemo od prijatelja, a više ne kupujemo u dućanu.
Da li netko kontrolira te gljive iz uzgoja i zašto su drugačije nego prije? Jesu li one otrovne?

Ante iz Gospića je uznemiren i pita:
Ova zima ništa nije valjala i imamo zbog tog probleme. Meni je tako isklijao krumpir u podrumu. To je pravi lički krumpir uzgajan bez pesticida. Nisam ga čak tretirao ni protiv klijanja, jer imam suh i dobar podrum.
Što sad s tim krumpirom? Naša apotekarica kaže je da on opasan i za svinje, a kamoli za ljude. Kaže da je otrovan. Je li to istina i što da radim s njim?

Fanika iz Krapine piše:
Rekla mi je moja teta Cilika da je Natreen jako opasan. Ona je to čitala u jednoj knjizi i kaže da ministarstvo zdravstva tu knjigu podupire. Kaže da osobito ne smiju Natreen koristiti dijabetičari, jer mogu dobiti gangrenu na nogama. Ja nisam dijabetičar nego koristim Natreen umjesto šećera da se prestanem debljati. Čak sam i pekmez napravila s Natrenom umjesto sa šećerom i to radim već više godina. Moj se Štef ne buni, jer on i onako ne jede pekmez nekog radije špek. Što da ja radim sad s tim pekmezom? Kavu sam prestala uopće sladiti iako je ne volim gorku, ali mi je žao baciti pekmez u smeće. Je li istina to što kaže moja teta iz Zagreba i zašto se ne zabrani prodaja tog Natreena, ako je on tako jako opasan?